Tag: asertivna komunikacija

Važne smernice za asertivno komuniciranje

Šta je asertivnost?

Asertivnost predstavlja veštinu zrele, civilizovane komunikacije koja se svodi na poštovanje obe ličnosti u interakciji. Nalazi se na sredini dva ekstrema – pasivne (submisivne) komunikacije, gde osoba ćuti i trpi nametanje tuđih pravila i agresivne komunikacije – gde je osoba napadna, intruzivna, dominantna, nameće svoj stav i time nepoštuje sagovornika. Asertivna komunikacija bi bila balansirana komunikacija tokom koje istovremeno vodimo računa i o svojim, a i o tuđim potrebama.

Šta ona sve obuhvata?

Asertivna komunikacija se grubo može podeliti u dve velike grupe veština, a to su: razvijanje asertivnih rečenica (koje pomažu da izrazimo osećanja, da zatražimo nešto ili da odbijemo nešto) i razvijanje asertivnog neverbalnog ponašanja (zauzimanje otvorenog telesnog stava, gledanje u sagovornika, ostvarivanje optimalne jačine glasa, itd.)

Koliko dugo se nauka bavi istraživanjem ovog načina ponašanja?

Pojam asertivne komunikacije ušao je u upotrebu u drugoj polovini 20. veka, a postao veoma popularan sa Smitovom knjigom iz 1975. “Kada kažem Ne, osećam se krivim” i od tada privlači veliku pažnju stručnjaka. Asertivna komunikacija je u današnje vreme postala najtraženija veština, koja je posebno favorizovana u poslovnom kontekstu, jer se smatra da onaj ko je poseduje lakše ostvaruje zacrtane planove.

Da li su ljudi na našim prostorima neasertivni?

Ovaj trend razvoja asertivne komunikacije je veoma popularan i kod nas. Ljudi su uglavnom čuli za ovaj pojam, nisu baš sigurni o čemu se radi, ali je shvataju kao vrstu “lepog” komuniciranja. Na tržištu su prisutne brojne edukacije i seminari na ovu temu, a u okviru raznih većih korporacija ona čak predstavlja nezaobilazni seminar za zaposlene. Ljudi su dosta otvoreniji prema ovom pojmu, jer ga shvataju kao pospešivanje neke svoje veštine od koje će kasnije imati benefit i koja ih neetiketira, dok je već pojam emocionalne inteligencije problematičniji, jer misle da je u pitanju nešto rođenjem dato, a ne takođe veština koja se razvija. Često se u komunikaciji sa ljudima zapazi asertivni stil, međutim teško je razlučiti da li je on rezultat rada na tome ili nešto što su ljudi kao način izražavanja (direktan, jasan, otvoren) poneli iz kuće.

Na koji način se uči i razvija ova veština?

U kognitivno-bihejvioralnoj terapiji postoji posebna vrsta obuke za unapređenje socijalnih veština, a zove se Asertivni trening. Može se obavljati pojedinačno ili grupno, iako se ističu prednosti grupe zbog mogućnosti provežbavanja datih veština. Veštine se savlađuju postupno i uvek kroz praktičnu proveru. Učesnici se prvo ohrabruju da shvate kako imaju svoja prava, bodre se da otvoreno iskazuju svoje stavove i svoje emocije i uče tome kako da ih formulišu uz poštovanje i uvažavanje sagovornika.

Da li je možemo sami razvijati, ili je potrebna i stručna pomoć?

Moguće je i sasvim samostalno razvijati asertivnu komunikaciju i to prateći jednu opštu formulu koja u sebe uključuje izražavanje svojih osećanja, svojih potreba i želja. Ona glasi: kada ti uradiš to (pa se konkretno i precizno navede šta), ja se osećam (pa tačno kako, imenovati emociju), pa zato što (navesti razlog zašto se tako osećamo), a više bi voleo/la da uradiš to (pa tačno šta).
Npr. Kada mi kažeš kako 100 godina nisam bacila đubre, osećam se uvređeno, zato što se prema meni ophodiš kao prema malom detetu, a više bih volela da mi kažeš ako ti nije teško baci đubre.
Osoba treba u svakoj konkretnoj situaciji da se povodi za ovim modelom i da prati fidbek, tj. reakcije sagovornika, kao i da procenjuje da li je bilo efekta. Ukoliko su efekti pozitivni znači da je na dobrom tragu, a ako sagovornik nije pokazao razumevanje, to je znak da na formulaciji treba još raditi, u pravcu veće jasnoće, sažetosti i direktnosti.

Na koje sve oblasti života ona utiče?

Najveći deo čovekovog ponašanja svodi se na komuniciranje, bilo verbalno ili neverbalno, tako da asertivna komunikacija kao veština adekvatnog komuniciranja utiče na sve sfere našeg života. Putem nje lakše izražavamo svoja osećanja i stavove, lakše rešavamo konflikte, čime smanjujemo nivo tenzije i stresa, imamo bolju samokontrolu, poštujemo sebe, imamo veće poverenje u sebe, imamo bolje MLJO na poslu, sa prijateljima i u porodici, lakše ostvarujemo svoje ciljeve… Znači da generalno utiče na psihofizičko zdravlje, harmonične odnose i produktivnost.

Koliko ona utiče na samopouzdanje kod ljudi?

Sam pojam asertivnost potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan, što sugeriše da će ova veština značajno popraviti naše samopouzdanje. Razvijanjem asertivne komunikacije osoba se osposobljava da na jasan, direktan i iskren način izrazi svoje misli i osećanja, da se ne boji da ih iskaže i da vlada sobom, odnosno da ima samokontrolu u situaciji, što je osnova za samopouzdanje. Ona ne odustaje od svojih ideja, svesna je toga da ima pravo na svoju individualnost i slobodu izbora, pa time dokazuje da poštuje i uvažava sebe. Ova osoba ne ugrožava druge ljude, daje njima za pravo da imaju svoje gledište, pa se ne oseća krivom niti inferiornom kada izražava svoj stav. Jedno od glavnih načela asertivne komunikacije je “Ja mogu da napravim grešku, ali ja nisam greška”, pa osoba u svakoj situaciji uspeva da zadrži osećaj lične vrednosti. Suprotno tome, osobe koje imaju nisko samopouzdanje su obično visoko samokritične osobe koje sebi uvek nalaze manu.

Koje se glavne zamerke upućuju asertivnom ponašanju?

Te da ljudi koji su na početku razvoja ove veštine kreću nekritički da je koriste u svim situacijama, često su veoma direktivni u izražavanju svojih stavova, napadno i usiljeno traže da se zadovolje njihove potrebe, vrlo oštro odbijaju i bez takta govore “Ne”, i još kada sve to nije ispraćeno adekvatnom neverbalnom komunikacijom (grub i preglasan ton) veoma lako mogu da skliznu u agresivnu komunikaciju. Dodatne zamerke su da je neki nazivaju čak manipulativnim ponašanjem – uvijanjem u oblandu, kako bi se ostvarili sopstveni ciljevi.

Kome se naročito preporučuje razvijanje asertivne komunikacije?

  • onima koji imaju problem sa samopouzdanjem
  • koji imaju nedovoljno razvijene socijalne veštine
  • anksioznim, depresivnim i introvertnim osobama
  • konfliktnim, impulsivnim i agresivnim osobama

Categories: Komunikacija Nauka

Tags: , , , ,

Asertivna komunikacija

Komunikacija je prenos poruka, tačnije informacija od pošiljaoca do primaoca. Deli se verbalnu i neverbalnu. Otkako smo rođeni mi pokušavamo da komuniciramo sa svetom, makar kroz gestikulaciju ili facijalnu ekspresiju.

“Komuniciranje je sudbina čoveka kao društvenog i jezičkog bića. Neuronauka je otkrila da naš mozak druželjubivim čini već sama njegova oblikovanost, da je on kad god se upustimo u interakciju s drugom osobom, neumitno uvučen u blisko povezivanje „mozak na mozak“. Taj neuronski most omogućuje nam da utičemo na mozak – a time i na organizam – svakoga s kim smo u interakciji, kao što i ta osoba može da utiče na naš mozak i telo. (Goleman, 2008).

Drugim rečima, ne samo uspeh, nego i kvalitet našeg života, naše psihofizičko zdravlje i zdravlje onih koji nas okružuju, a što ne bismo upotrebili i reč – sreća – zavise uveliko od kvaliteta komunikacije. Mozak je društven, komunikativan, umrežen sa drugim mozgovima. Ali i interna, imaginarna komunikacija, neprekidni unutrašnji razgovori sa samim sobom utiču na naš organizam, raspoloženje, osećanja i ponašanja.” Dakle, ovde možemo uočiti koliko je komunikacija bitna, ne samo za razumevanje okoline, nego i za sopstveno zdravlje i sreću.

Asertivna komunikacija je najbolji vid komunikacije, koji podrazumeva poštovanje sagovornika, a i sopstvene ličnoosti, u isto vreme. Sama reč asertivnost nema adekvatan prevod na naš jezik, pa se zadržala u svom izvornom obliku.

Asertivan/na (lat. assertus – potvrđen, dokazan, od asserere – tvrditi) koji veruje u sebe, samopouzdan, samosvestan, preduzimljiv, prodoran.

Asertivnost je (Lange i Jakubowski, 1976) izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, pošten, iskren i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.

Postoje 3 tipa komunikacije: agresivna, pasivna i asertivna. Asertivan tip komunikacije je između pasivnog i agresivnog. Asertivnost je poštovanje, ali ne i snishodljivost. Omogućava nam da se civilizovano borimo za svoje mesto, svoja prava i svoje ideje. Asertivnost uključuje samopoštovanje koje je jednako poštovanju prava i vrednosti druge osobe.

Kada komunicirate asertivno, to podrazumeva da znate da slušate, tačnije da aktivno slušate druge. Takođe, takva osoba poštuje druge i to traži za sebe, ume da kritikuje ponašanje uz uvažavanje ličnosti, zna da pohvali druge, preuzima odgovornost, spreman/na je da se izvini, iskazuje svoja očekivanja i osećanja, zna da toleriše neprijatnost, gleda u oči i izražava osećanja i govori jasno i glasno. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih, ali ne mora nužno da slaže sa njima.

„Povelj asertivnih prava“ (Bill of Assertive Rights), kao osnova za „zdrave nemanipulativne odnose na poslu i kod kuće“ (Smith, 1985: 13–14), glasi:

1.imate pravo da donosite sud o sopstvenom ponašanju, mislima i osećanjima i da preuzmete odgovornost za njihovo pokretanje i posledice po sebe;
2. imate pravo da ne dajete razloge ili izgovore da biste opravdali svoje ponašanje;
3. imate pravo da procenite da li ste odgovorni za nalaženje rešenja tuđih problema;
4. imate pravo da promenite mišljenje;
5. imate pravo da pravite greške – i da budete odgovorni za njih;
6. imate pravo da kažete: „Ne znam”;
7. imate pravo da ne zavisite od naklonosti drugih ljudi;
8. imate pravo da budete nelogični u donošenju odluka.;
9. imate pravo da kažete: „Ne razumem”;
10. imate pravo da kažete: „Ne tiče me se”.

Naučite da slušate sebe i svoje potrebe, da izdražavate sopstveno mišljenje i da se borite za svoja prava, ali da pritom ne ugrožavate druge, i da ne dozvolite drugima da Vas ugrožavaju! Niste loša osoba, ako odbijete nekoga na način kojim poštujete i sebe i tu drugu osobu i ne osećajte grižu savest zbog toga (osim ako odbijate da pomognete nekome, čija pomoć toj osobi baš znači, a Vama neće ugroziti život i sreću)! Kada jednom naučite da izgovorite asertivno “NE!”, ili da samopouzdano iznesete sopstvene stavove koji su u suprotnosti sa drugima, osetićete se bolje i rasterećeno! Poštujući sebe – poštovaćemo i druge!

Categories: Komunikacija Nauka

Tags: , , ,