Koje su najkritičnije faze braka?
o Svaki brak prolazi kroz krizne periode. Koje faze partnerskog odnosa se smatraju najkritičnijim i zbog čega?
Svaki brak je priča za sebe, jer ga čine konkretne osobe i njihove specifične situacije. Ovo uvek treba imati u vidu, ali svakako da se mogu izdvojiti neki životni događaji koji na razvojnoj liniji bračnog odnosa mogu praviti potrese. Prvi potres može se desiti već nakon par meseci do godinu dana, kada prolazi tzv. faza “medenog meseca”, odnosno faza idealizacije. Po njenom završetku, partneri realisičnije percipiraju jedno drugo, a rezultat može biti neispunjenost očekivanja. Sledeća krizna tačka mnogih brakova je ulazak u novu ulogu – roditeljsku, u kojoj se jedna ili obe osobe nisu snašle. Naredni potres porodicu može očekivati sa osamostaljivanjem deteta i njegovim polaskom u školu, kada bi bilo prirodno da se partneri ponovo zbliže jer imaju više vremena za njihov odnos nego što su imali kada su deca bila mala i kada su njihove potrebe trpele. U ovoj fazi potencijalnog zbližavanja, partneri zapravo postaju svesni koliko su se tokom vremena udaljili. Sledeća kriza, često označena kao “sindrom praznog gnezda”, dešava se kada deca odlaze od kuće, a supružnici ostaju upućeni isključivo jedno na drugo i ne znaju kako da zajednički provode vreme. Osim ovih razvojnih kriza, javljaju se i situacione krize koje su uslovljene različitim životnim događajima, kao što su otkaz ili promena posla, smrt ili bolest nekog člana porodice, finansijska nesigurnost, itd.
o Bračni terapeuti smatraju da se prva kriza može javiti već u prvoj ili drugoj godini braka, kada prođe ružičasta faza zajedičkog života. Sa čime se parovi mogu suočiti već tada?
Nakon ružičaste faze koja uvek ima svoj kraj jer je vođena hemijskim procesima, nastupa faza otrežnjenja u kojoj kao da smo progledali. Sada više ne idealizujemo svog partnera, ne projektujemo u njega sve najbolje osobine i ne ignorišemo njegove mane. Sada smo spremni ili pak nespremni da sagledamo njegovu celovitost. Ova faza, kao uostalom i svaka prethodno navedena, može se pretvoriti u rizik ili u šansu – rizik da odnos propadne jer partneri ne žele da odustanu od svojih očekivanja i jer nisu spremni da se menjaju i rade na odnosu, i šansu da njihov odnos postane još kvalitetniji i čvršći ukoliko se oslobode svojih rigidnih principa i odnos vide kao priliku za učenje i postajanje boljom osobom.
o Obično se kaže da je sedma godina braka najkritničnija. Zbog čega je ona posebno apostrofirana?
Sedma godina se često provlači u literaturi kao prekretnica jer otprilike u to vreme, ako parovi imaju decu, ona postaju samostalnija i ne zahtevaju više toliki angažman roditelja. Do tada fokusirani isključivo na detetove potrebe, partneri smisao svog odnosa nalaze u roditeljstvu. Međutim, kako se zavisnost deteta smanjuje, trebalo bi da raste upućenost partnera na njihov odnos. Ovo je nažalost period u kome veliki broj supružnika, umesto da se konačno zbližava, shvata koliko su se s godinama udaljili, koliko su im se izmenila interesovanja, koliko su splasnule strasti, koliko su zaboravili da komuniciraju, koliko su navikli da sami ispunjavaju vlastite potrebe, pa se partner čini kao višak. Iza njih su teške godine, neprospavane noći, dečije bolesti, puno stresa, umora, nesloge oko odgoja, i ako u tom izazovnom periodu nisu funkcionisali kao tim, postaje sada teško vratiti se na pravi kolosek.
o Gde je u svemu ovome emotivna prevara koja je jedna od prvih asocijacija na bračnu krizu?
Emotivna prevara nije uzrok krize u braku već njena posledica. Ako su partneri složni, ako neguju svoj odnos, ako komuniciraju, ako se poštuju i podržavaju, ako vode računa i ne zapostavljaju svoju intimu, ako se trude da je osveže kako bi sprečili monotoniju, neće biti razloga za emotivnu prevaru. Prevara će s druge strane biti prirodna posledica zanemarivanja svih navedenih stavki.
o Da li se kriza srednjih godina može uvrstiti u kritične faze, koliko to može da uzdrma brak?
Kriza srednjih godina nije zanemarljiv potres, posebno ako se dešava istovremeno kod oba partnera, pa je svako ćudljiv na svoj način i razilaze se u interesovanjima, životnoj energiji i emocionalnom reagovanju. Ipak, kako su do ovog perioda supružnici već dugi niz godina zajedno, ako su naučili da se slušaju, poštuju, komuniciraju i uspešno prevladavaju konflikte situacije, ova faza može proći kao manji izazov.
o Šta najpre može da nam nagovesti da brak ulazi u kritičnu fazu, šta može da bude alarm za uzbunu?
Obično postoje dve vrste nagoveštaja, a to su agresija i apatija. Prvi se odnosi na to da se partneri intenzivnije ne slažu, češće ulaze u konflikte, oštro brane svoje stanovište, gluvi su za reči onog drugog, nisu spremni na kompromis. Drugi izgleda sasvim suprotno – supružnici se izbegavaju, kao da ne vole da provode vreme u istoj prostoriji, iznalaze nove vankućevne aktivnosti, manje komuniciraju, razmenjuju se samo oko neophodnih informacija, ne potežu rasprave, nisu zainteresovani za popravljanje odnosa, češće ćute, ne reaguju na provokacije, deluju indiferentno ma šta da se dešava.
o Kako prevazići krizu kada do nje dođe?
Krizu je najpre neophodno uočiti, a potom prihvatiti da se ona dešava. Ignorisanje krize, koje nije tako retko, će samo produbiti jaz među partnerima. Kada se prihvati da je odnos u krizi, potrebno je fokusirati se na vlastite doprinose ovakvom stanju stvari. Većina ljudi konstatuje krizu, a zatim odgovornost za njen nastanak situiraju u partnera i tu kreće začarani krug unakrsnog optuživanja. Ovakva dinamika će u najvećem broju slučajeva krizu odvesti u rizik da brak propadne. Zato je važno da oba partnera imaju razvijenu svest o sopstvenoj odgovornosti i da nemaju sujetu, već rade na sebi. Zvuči lako, ali je u praksi češći prvi scenario. Tako se brojni parovi i odluče na rešavanje krize uz pomoć psihoterapeuta, jer ih on podseća na lične odgovornosti i zahteva odustajanje od rigidne bračne dinamike. U ovom procesu psihoterapeut je posrednik, medijator, neko ko omogućava da se partneri zaista čuju, da ne ostanu izgubljeni u prevodu.
o A kako eventualno izbeći takve zamke?
Redovno komuniciranje sa partnerom i navika da se izveštava o svojim potrebama, kao i o onome što nam smeta, ključ je za izbegavanje krize u braku. Ako nezadovoljstvo taložimo, doćićemo do tačke kada ga saopštavamo u afektu, a time smanjujemo verovatnoću da ga partner čuje i prihvati na pravi način. Takođe, ključno je i redovno negovanje intime, pravljenje zajedničkih planova, uživanje u zajedničkim aktivnostima. I neizostavno, važno je baviti se sobom, jer je zadovoljan partner onaj koji je prevashodno zadovoljan sobom.